Фасаде су углавном беживотне и не обављају никакву функцију. Међународни истраживачки тим сада жели то да промени. Иновативна фасадна боја је дизајнирана да смести микроорганизме који филтрирају CO2 и загађиваче из ваздуха: У пројекту REMEDY, конзорцијум ради на интеграцији посебно одабраних заједница корисних микроорганизама, као што су гљивице и алге, у посебне боје које се лепе за спољашње зидове од бетона, дрвета, метала и других материјала. Ове тетоваже живе зграде су намењене заштити фасада од временских услова, складиште CO2 и филтрирају загађиваче из ваздуха. Европски савет за иновације финансира четворогодишњи пројекат са укупно скоро три милиона евра као део програма финансирања Pathfinder.
Према подацима Европске агенције за животну средину, фасаде и кровови зграда укупне површине од 25 милијарде квадратних метара биће реновирани или новоизграђени широм ЕУ у наредних 9,4 година. „Ово представља огроман потенцијал који би требало да искористимо. Микробне заједнице на крововима и фасадама могле би да обављају бројне функције без заузимања оскудног, неразвијеног земљишта“, каже Керол Планчет.
На Универзитету у Љубљани, тим који предводи микробиологиња Нина Гунде-Цимерман тражи одговарајуће микроорганизме. Истраживачи желе да комбинују различите микробе са различитим својствима који заједно чине стабилну заједницу. „Циљ је користан микробиом за зграде који је отпоран на штетне микробе и може самостално да поправи површинске пукотине“, каже Карол Планчет.
На Институту за механику флуида и пренос топлоте на Техничком универзитету у Грацу, Карол Планчет је задужена за развој одговарајућег, штампајућег мастила у којем микроорганизми могу да преживе. „Изабрали смо инкџет штампање јер нам омогућава да веома прецизно, контролисано и брзо наносимо живо мастило“, објашњава Карол Планчет. Један од изазова су димензије микроорганизама, које могу достићи величину од неколико микрометара и потенцијално формирати веће кластере. Због тога су прегломазни за конвенционалну инкџет технологију, која прска честице у нанометарском опсегу. Заједно са словачким произвођачем инкџет технологија Qres Technologies и аустријским специјалистом за премазе Tiger Coatings, Карол Планчет ради на неопходним технолошким модификацијама.
„У пројекту REMEDY, циљ нам је да постигнемо фундаментални напредак у областима микробиологије и синтетичке биологије и да ово знање пренесемо у науку о материјалима“, каже координаторка пројекта Ана Сандак из истраживачког института InnoRenew CoE у Изоли, у Словенији. „Користећи одговарајуће процесе биофабрикације, персонализовани дизајн у архитектури би тада требало да постане могућ.“
„Уверена сам да ћемо развити одговарајућа мастила и прилагођену инкџет технологију у току трајања пројекта“, каже Керол Планчет. „Такође очекујем да ћемо пронаћи одговарајуће микроорганизме који могу да преживе у мастилу и под стресом процеса штампања. Највећи изазов у наредне четири године биће да се овај процес учини потпуно репродуктивним. Коришћење живих – то јест, променљивих – мастила за индустријске процесе попут инкџет штампања, која толеришу само веома мале флуктуације параметара, је потпуно нова територија.“
Лесен Сие ауцх
Микроорганизми обезбеђују виталне витамине за махунарке | Пугналом
Разумевање кретања микроорганизама помаже у биотехнолошким применама | Pugnalom
