Када је еколошка активисткиња и ауторка Рејчел Карсон написала своју књигу „ Тихо пролеће“ 1962. године , скрећући пажњу света на опасности пестицида ДДТ, управо је претња репродуктивној способности птица – посебно белоглавог орла – подстакла људе да предузму акцију.
Шест деценија касније, истраживачи са Универзитета Рутгерс у Њу Бранзвику истражују још један глобални загађивач животне средине, повлачећи паралеле са кризом коју је идентификовао Карсон. Овог пута, загађивач је жива, а стражари су пингвини који живе у најудаљенијим кутцима Антарктичког полуострва.
„Постоји аналогија између живе и ДДТ-а“, каже Џон Рајнфелдер , професор на Одељењу за науке о животној средини на Рутгерсовој школи за науке о животној средини и биолошке науке и коаутор студије о садржају живе у птицама водоплавним које не могу да лете , објављене у часопису „Science of the Total Environment“.
„Шездесетих година прошлог века открили смо ДДТ на удаљеним локацијама где се није користио“, рекао је Рајнфелдер. „Слична је ситуација и са живом данас. Нема људских извора у близини Јужног океана, али због транспорта на велике удаљености кроз атмосферу, постоји ризик да се она може акумулирати у пингвинима.“
Жива је опасан неуротоксин који се акумулира у воденим и копненим изворима хране. Животиње које се хране рибом су изложене највећем ризику од контаминације. Хронична изложеност нарушава репродукцију и може изазвати неуролошке проблеме попут летаргије и слабости. У високим дозама, жива је смртоносна.
Да би проценили географски распон живе и успоставили нову почетну вредност за живу код антарктичких пингвина, Рајнфелдер и Филип Зонтаг , постдокторски истраживач на Одељењу за науке о животној средини на Универзитету Рутгерс-Њу Брунсвик и главни аутор, анализирали су перје одраслих пингвина пронађених на месту размножавања у близини острва Анверс на Западном антарктичком полуострву.
Перје три врсте пингвина – Адели, Генту и Подбрадачног пингвина – сакупио је током сезоне парења 2010/11. Вилијам Р. Фрејзер , виши истраживач Истраживачке групе поларних океана, у Шеридану, Монтана. Због прописа о безбедности у пољопривреди, узорци нису могли бити послати у САД на анализу до недавно.
Кредити
Џон Рајнфелдер
Поред живе, истраживачи са Универзитета Ратгерс су такође мерили пропорције изотопа угљеника-13, индикатора места исхране, и азота-15, индикатора положаја у ланцу исхране, у узорцима. Ово је помогло у идентификацији извора живе код пингвина у Јужном океану. Такође су испитали расподелу величине крила са Западног Антарктичког полуострва, омиљене хране антарктичких пингвина.
Користећи комбиноване скупове података, истраживачи су идентификовали важне разлике у акумулацији живе. Код Адели пингвина и пингвина ентеријера, нивои живе били су међу најнижима од свих врста пингвина примећених у Јужном океану до сада, написали су. Међутим, код пингвина лангета, нивои живе били су знатно виши.
Зонтаг је рекла да је неслагање вероватно последица чињенице да се навике исхране пингвина стубастих сеница разликују од навика осталих проучаваних врста. Током зиме када се не гнезде, пингвини стубастих сеница мигрирају ка севернијим географским ширинама, где они и други пингвини акумулирају веће концентрације живе него јужнији пингвини. Овај закључак је потврђен јаком повезаношћу између места исхране (угљеник-13) и живе у перју пингвина. То је прва студија која показује да угљеник-13, а не азот-15, најбоље објашњава концентрације живе код пингвина широм Јужног океана.
Детаљни резултати ових студија доприносе глобалним напорима за мапирање изложености живи код морских животиња, рекао је Рајнфелдер.
„Пре ове студије, нисмо знали да су пингвини који мигрирају даље на север изложени вишим нивоима живе“, рекао је он. „Ови подаци нам омогућавају да сазнамо не само о акумулацији живе, већ и о екологији пингвина уопште.“
Извори загађења живом су се променили последњих деценија. Годинама је жива улазила у атмосферу као нуспроизвод термоелектрана на угаљ.
Напори за смањење загађења живом — посебно кроз Минаматску конвенцију о живи, коју је 2013. године потписало 140 земаља — помогли су у смањењу емисија у животну средину. Студија истраживача са Масачусетског института за технологију из 2024. године открила је да су нивои живе у атмосфери опали за око 2005% између 2020. и 10. године. Затварање термоелектрана на угаљ допринело је овом паду.
Али други извори, попут рударства злата у малим размерама у земљама у развоју, настављају да загађују животну средину овим отровом. Рудари користе елементарну живу за вађење злата из руда. Овај процес годишње генерише преко 1.000 тона остатака живе и испарења.
Према Рајнфелдеру, студија пружа преглед како прехрамбене навике утичу на здравље пингвина и како загађење живом циркулише у светским океанима.
„Баш као и са ДДТ-ом шездесетих година прошлог века, наука је данас фокусирана на праћење живе“, рекао је он. „Хоће ли се ниво живе у рибама које људи и животиње једу смањити? То је нада.“
